Čovek
iz različitih razloga počne da se bavi borilačkom veštinom i uglavnom se na tom
putu trudi da savlada tehnike i poštuje pravila. Neko vremenom odustane, neko
je u tome bolji i predaniji, a pojedinci treniraju čitavog života i zavole
veštinu. Upravo onaj ko voli i oseti do kraja veštinu kojom se bavi i ima
sposobnost da svo znanje prenese nesebično i na pravi način postaje učitelj -
Sensei.
Iako
je neko ko je ceo život posvetio veštini kojom vas uči, dešava se nažalost da
pojedini bivši učenici, a sada nosioci crnog pojasa, sa nepoštovanjem govore o
svom učitelju. Istina je da oni nikada neće biti dobri učitelji jer je
poštovanje nešto što se podrazumeva u bavljenju borilačkim veštinama i
prenošenju znanja. To je jedan od razloga zašto sam želeo da napišem ovaj tekst
i objasnim koliko je odricanja i rada potrebno da se postane učitelj.
Sensei
je osoba koja ima znanja i umeća da nam pomogne da budemo kompletni i bolji
ljudi, neko ko nas uči poštovanju, istrajnosti, disciplini, volji, poštovanju i
jača naš karakter. Jasno je da to ne može svako, da je neophodno neprestano
vežbanje, dobra komunikacija sa drugima, osmišljavanje treninga, menjanje i
unapređivanje svojih znanja i veština za dobrobit same veštine i učenika. Sensei
je zato čovek koji ima mnogo znanja, on nije učitelj samo na treningu i tu se
njegova uloga ne završava. Sam vodi ispravan i disciplinovan život, poštuje
moralna načela, daje dobar primer svojim učenicima i spreman je da im pomogne u
svakom trenutku.
Dobar
Sensei svestan je da je veoma odgovoran za razvoj i napredak svojih učenika, on
ume da probudi volju za učenjem i radom, ume da vas nauči da pomerate granice i
uvek date više. Zbog toga pažljivo planira svaki trening, prati rezultate
svojih učenika, maksimalno se posvećuje svakom posebno. On inspiriše da težimo
promenama, da eksperimentišemo, učimo i tek tada možemo da govorimo o napretku.
Dakle,
učitelj ne brine samo o tehnici, već je posvećen kompletnom fizičkom i duhovnom
razvoju učenika, upoznat je sa njihovim privatnim životom, razume probleme,
podučava ih kako da savladaju prepreke i u Dodjou i u životu. Sensei je tu i da
vam pomogne u nevolji. On ima sposobnost da uoči neku promenu u ponašanju ili
raspoloženju, da na suptilan način dobije odgovore i potrudi se da pomogne.
Ukoliko je porodica u lošoj finansijskoj situaciji ili neko ostane bez posla,
pravi učitelj će nesebično ponuditi učenicima da ostanu u grupi i nastave da
treniraju sve dok se situacija ne stabilizuje. Neretko on sam obezbedi opremu za
učenike koji ne mogu sami da je kupe.
Učenici
ponekad navode različite razloge za nedolazak na trening i opravdanja za to što
nisu raspoloženi da treniraju: istegnut mišić, prehlada, obaveze ili samo loš
dan. Verujte da je vaš Sensei, iako se sigurno tokom napornih treninga često
povređivao, ipak dolazio redovno na treninge. Drugačije ne bi uspeo da dostigne
vrhunski nivo bavljenja veštinom. Takođe, da bi neko postao pravi učitelj potrebno
je mnogo odricanja. Vreme sa porodicom ili prijateljima, odmor, odlazak u
bioskop ili pozorište često Sensei zameni treningom. On svoje slobodno vreme
provodi sa vama da biste vi radili u kontinuitetu i naučili pravilno izvođenje
tehnika od najboljeg.
Veoma
često se od učenika čuje da osećaju prema svom senseiju divljenje, poštovanje i
ljubav. Da je veliko zadovoljstvo da gledaju preciznost, sklad, snagu i umeće
kojima izvodi tehnike, a to je i motivacija za njihov dalji rad i trud. Vekovima unazad učitelji borilačkih veština uživaju
veliko poštovanje, između ostalog i zbog toga što su dostigli vrhunski nivo
majstorstva u veštini i svoj život posvetili onome čemu vas uče. Poštovanje je
uvek obostrano, jer pravi učitelj zna da će dobar odnos sa učenicima dovesti i
do boljih rezultata.
Poštujte svog
Senseia i trudite se da što više naučite od njega!
