Kvalitet,
a ne kvantitet – to je ono što me vodi kroz život, pa tako i u trenerskom radu.
Uvek mi je bio prioritet da moji učenici nauče borilačku veštinu na pravi
način, postepeno i temeljno. Da je nauče tako da sutra mogu da prenesu stečeno
znanje drugima. Zbog toga kod nas u klubu ostaju đaci koji su strpljivi,
istrajni, željni pravog znanja, oni koji umeju da poštuju veštinu, a nisu došli
samo da ispune slobodno vreme, da se zabave ili samo druže. Ima i toga,
naravno, ali kod nas u školi „Takeda“ se pre svega usavršava veština, uči
poštovanju, strpljenju, jačanju volje i samodisciplini. Prava mera za uspeh!
Borilačka veština i vaspitanje
Ukoliko
je ima, agresija u borilačkim veštinama usmerena je isključivo na samoodbranu,
pa je tako i Aikiđuđucu idealan za decu.
Najmlađi su danas stimulisani sa svih strana i na različite načine, zbog toga
im je teško objasniti da se do uspeha dolazi polako, da je potreban ogroman
trud i da se majstor u borilačkim veštinama postaje posle više godina ili čak
decenija vrednog rada. Moje iskustvo govori da su deca sve manje
zainteresovana, da im je potrebna dodatna animacija, da im je slabija
koncentracija i sve manje shvataju osnovnu svrhu treniranja veštine. U želji da
razvijem disciplinu i očuvam principe borilačke veštine Aikiđuđucu, kojoj sam
posvetio veći deo svog života, ne odustajem od tradicionalnih načina treninga.
Naravno, u okviru vežbe za mlađe grupe jedan deo posvetimo i opuštanju, igrama
prilagođenim njima i razgovoru, ali je i dalje osnov treninga u „Takedi“
fizički i duhovni razvoj i pravilno učenje. Oni koji nisu spremni lako i
odustaju, ali zato ostaju najbolji, koji zavole veštinu i klub i koji su tu
godinama. Oni shvataju da je osnov svega veština, da je ona najvažnija bez
obzira na medalje, diplome i pojaseve.
Kretanje-motorika
Ne smem da zaboravim kretanje. Ono je uslov za vitalnost i očuvanje
zdravlja. Osnova većine borilačkih veština jeste kretanje i razvoj
pokretljivosti tela, što je za većinu tehnika i neophodno, a kroz rad sa
partnerom nastaje bezbroj kombinacija kretanja.
Na žalost, deca su danas statična, vezana za uređaje, čak se i sva
komunikacija među njima svela na sedenje za računarom ili telefonom. U
parkovima je sve manje dece koja trče, koja igraju fudbal, košarku, koja voze
bicikl. Gojaznost postaje problem i među najmlađom populacijom. Zahvaljujući
borilačkoj veštini deca zavole vežbanje, a kroz treninge uče koordinaciju
pokreta i telo im se ravnomerno razvija. Zapravo, vežbe istezanja i kondicione
vežbe su deo svakog treninga, na početku i kraju, pored disanja, koje pomaže
kod koncentracije i smirivanja pred trening.
Samospoznaja
Kada shvate da su naučili tehnike i da mogu lako da savladaju i nekoga
ko je jači od njih, da mogu da se odbrane ukoliko dođu u tu situaciju, deca
pažljivije prate treninge. U tom trenutku njihov cilj postaje usavršavanje
sopstvenih znanja i veština, odnosno težnja da se da maksimum. Oni se više ne
porede sa drugima, već sami procenjuju svoje sposobnosti i postaju svesni svog
napretka i dragocenog znanja koje su stekli. Nauče da kontrolišu svoje pokrete,
da ih usklade sa pokretima partnera jer je za tehniku potrebno dvoje. U radu sa
partnerom razvija se i odnos odgovornosti i zrelosti.
Škola
borilačkih veština kao škola za život
Istraživanja
pokazuju da deca koja treniraju borilačke veštine nemaju problem da
iskažu svoje mišljenje ni da prihvate tuđe, spremni su na saradnju s drugima,
stiču visoku socijalnu inteligenciju zbog rada u grupi i imaju svest o tome šta
će povrediti druge ljude, kao i o tome šta je opasno za njih same.
Deca
u klubu „Takeda“ uče da budu odvažna i hrabra, da budu deo grupe i poštuju
jedni druge. Devojčice i dečaci rade zajedno i tako shvate šta znači
ravnopravnost. Moje iskustvo govori da borilačke veštine pomažu deci da nauče da se bore za svoje ciljeve, da brže usvajaju
zdrave životne navike, a u isto vreme razvijaju svest o mirnom rešavanju
konflikta.
Većinu
stvari koje učenici nauče na treningu, a tu pre svega mislim na spoznaju svojih
mogućnosti i prihvatanje i savladavanje samog sebe, sigurno će im biti od
koristi tokom života. Naučiće kako da zauzmu stav, formiraju mišljenje, kako da
poštuju sebe i druge, da budu uporni i da ne odustaju olako. Takođe, znaće kako
da pravilno reaguju u stresnim, neočekivanim, konfliktnim situacijama.
Zbog
toga su škole borilačkih veština i škole za život.
